В адрес Общероссийской общественной организации «Российское общество политологов» от сербских коллег поступило «Обращение в поддержку России».

Апел за подршку Русији

2 марта 2022 года на Генеральной Ассамблее ООН Сербия проголосовала за резолюцию, в которой за события в Украине обвиняется и осуждается Россия. Таким образом Александр Вучич и нынешние сербские власти стали на сторону стран НАТО, угрожающих существованию не только России, но и Сербии и Республики Сербской. Поэтому мы категорически осуждаем этот постыдный поступок, который противоречит важнейшим традициям и жизненным интересам сербского народа. То, что сделала Сербия в ООН 2 марта 2022 года вопреки массовым настроениям сербского народа, останется позорным пятном на лице нашего поколения.

По прошествии восьми лет агонии, начатой насильственным свержением в Украине законно избранной власти в 2014 году, агонии, сопровождавшейся непрестанным страданием мирного населения, постоянными обстрелами Донбасса, организацией многочисленных диверсантских и террористических атак, запугиванием граждан с иным образом мысли, ограничением основных человеческих прав и свобод, утверждением нацистской идеологии и буйством экстремизма, превращением Украины в средство продвижения НАТО к российским границам, Россия начала военную акцию с целью защиты российского государства и русского народа, с целью демилитаризации и денацификации Украины. Это прямое следствие того, что политические элиты Украины, при открытой поддержке своих западных наставников, упорно избегали применения соглашений, подписанных в Минске еще в 2015 г., одобренных Резолюцией 2202 Совета Безопасности. Таким образом мир мог быть сохранен без эскалации кризиса и новых военных разрушений.

Напомним, что Россия этот жизненно важный для себя вопрос пыталась решить путем переговоров с США и НАТО – неоднократно, последний раз – начав с декабря 2021 года. Целью России было получение правовых взаимно обязательных гарантий  долгосрочного обеспечения стратегической стабильности в западной Евразии. Однако 23 февраля 2022 года США официально сообщили, что дальнейших переговоров на эту тему не будет. Буквально в то же время украинский президент, выступая на Мюнхенской конференции по безопасности, обозначил, что Украина хочет изменить свой многолетний статус неядерного государства. Россия столкнулась с агрессивным милитаризмом НАТО, который подкрепляют его локальные выражения – официальный украинский экстремизм, основанный на радикальной русофобии, без сомнений поставивший территорию и вооруженные силы страны на службу опасным, вплоть до атомных, угрозам,  России и всему миру. В итоге России в конце концов не оставили выбора, и она сама стала обеспечивать себе гарантии безопасности.

Осознавая трагичную ситуацию, в которой находятся граждане Украины, страдающие в результате последствий восьмилетнего вассального и крайне безответственного управления их страной, с надеждой, что российская военная операция закончится в максимально сжатые сроки, с минимальным количеством жертв с обеих сторон, и завершение вооруженных столкновений принесет стабильность, правду и свободу всем ее гражданам,

мы, нижеподписавшиеся, выражаем следующую позицию: при определении текущих событий необходимо принимать во внимание все факты и развитие событий в течение длительного времени. Кроме того, предупреждаем, что истеричная реакция со стороны ряда европейских государств, а также в целом ЕС и НАТО, может вызвать драматичные последствия и усугубить ситуацию, поэтому она абсолютно неприемлема.

Еще раз осуждаем неразумный и недостойный поступок сербских властей в ООН по отношению к России и русскому народу.

Белград, 5 марта 2022 г.

1. Матия Бечкович, академик
2. Данило Н. Баста
3. проф. др Слободан Реметич, академик
4. проф. др Милош Кович
5. проф. др Душан Пророкович
6. проф. др Часлав Д. Копривица
7. проф. др Синиша Атлагич
8. Джуро Билбия, журналист публицист
9. Милана Бабич, публицист и литератор
10. проф. др Синиша Борович, генерал
11. проф. др Милан Брдар
12. проф. др Джордже Бубало
13. Александар Вуйович, журналист и публицист
14. проф. др Слободан Вуйошевич
15. проф. др Игор Вукович
16. Йово Вукелич, журналист
17. Маринко Вучинич, публицист
18. проф. др Йелена Гайич
19. др Стеван Гайич
20. проф. др Ирина Деретич
21. Споменка Деретич, журналист
22. др Владимир Димитрийевич
23. др Драгана Дракулич-Прийма
24. проф. др Йован Б. Душанич
25. проф. др Александар Ђикич
26. Никола Н. Живкович, публицист
27. проф. др Обрад Зелич
28. доц др Новица Йанкович
29. др Слободан Йанкович
30. др Йован Йањич
31. др Бойан Йованович
32. доцент др Милош Йованович
33. Стефан Карганович
34. проф. др Зоран Кинджич
35. др Снежана Кирин
36. Митар Ковач, генерал
37. Зоран Костич, поэт
38. др Миодраг Кулич, физик-теоретик
39. проф. р Милан Лекич
40. проф. др Славолюб Лекич
41. проф. др Александар Липковски
42. Синиша Лепойевич, публицист
43. проф. Др Марко Малович
44. проф. др Саво Маркович
45. Михаило Меденица, писац и публицист
46. др Александар Митич
47. проф. др Радомир Милашинович
48. Никола Милованчев, публицист
49. Диана Милошевич, журналист
50. проф. др Слободан Орлович
51. Александар Павич, публицист
52. др Марко Пейкович
53. проф. др Срджан Перишич
54. проф. др Драголюб Петрович
55. проф.др Милан Пршич
56. гпроф.др Радован Радинович. генерал
57. мр Радойка Реметич
58. проф. др Митра Релич
59. проф. др Слободан Релич
60. ороф. др Бранислав Ристивойевич
61. проф. др Александар Седмак
62. проф. др Добривойе Станойевич
63. проф. др Миломир Степич
64. проф. др Рада Стийович
65. проф. др Александар Терзич
66. проф. др Ратко Тошич
67. др Драган Хамович
68. Йово Цветкович, издатель и публицист
69. проф. др Джордже С.Чантрак
70. проф др Зоран Чворович
71. проф. др Срджан Шлюкич
72. проф. др Марица Шлюкич
73. проф. др Михаило Шчепанович
74. др Небойша Шулетич

Србија је 2. марта 2022. у Генералној скупштини Уједињених нација гласала за резолуцију којом се за догађаје у Украјини оптужује и осуђује Русија. Тиме су Александар Вучић и актуелне српске власти стали на страну НАТО-земаља које угрожавају сам опстанак не само Русије него и Србије и Републике Српске. Зато најоштрије осуђујемо овај срамотни гест који је супротан најважнијим традицијама и животним интересима српског народа. Оно што је званична Србија, упркос масовном расположењу српског народа, урадила у Уједињеним нацијама 2. марта 2022. остаће љага на образу нашег покољења.

Након осам године агоније, започете насилним свргавањем легално изабране власти 2014. у Украјини, а обележене непрестаним страдањем цивилног становништва, сталним гранатирањем Донбаса, организовањем бројних диверзантско-терористичких акција, застрашивањем грађана који другачије мисле, ограничавањем основних људских права и слобода, реафирмисањем нацистичке идеологије и бујањем екстремизма, претварањем Украјине у средство продора НАТО ка руским границама, Русија је отпочела војну акцију у циљу одбране руске државе и руског народа, у циљу демилитаризације и денацификације Украјине. То је директна последица тога што су политичке елите Украјине, уз отворену подршку својих западних ментора, упорно избегавале да примене договоре потписане у Минску још 2015, верификоване Резолуцијом 2202 Савета безбедности, чиме би се мир сачувао без даље ескалације кризе и нових ратних разарања.

Напомињемо да је Русија ово за себе животно важно питање покушавала да реши путем преговора са САД и НАТО – у више наврата, а последњи пут почевши од децембра 2021, с циљем добијања правних, узајамно обавезујућих гаранција, ради дугорочног осигуравања стратешке стабилности у западној Евроазији. Међутим, 23. фебруара 2022. САД су званично саопштиле да даљих разговора на ту тему неће бити. Дословно истовремено, актуелни украјински председник је, обраћајући се на Безбедносном форуму у Минхену, обзнанио како Украјина жели да одустане од вишедеценијског статуса ненуклеарне државе. Суочена с агресивним натовским милитаризмом, потпомогнутим његовим локалним експонентом – официјалним украјинским екстремизмом, утемељеном на радикалној русофобији, који се није либио да територију и оружане снаге земље стави у службу опасних, чак и нуклеарних претњи по безбедност Русије и по светски мир, Русија, на концу, није имала избора него да сама исходује безбедносна јемства за себе.

Свесни трагичне ситуације у којој су се нашли грађани Украјине, који сада страдају услед последица осмогодишњег вазалног и крајње неодоговорног управљања њиховом земљом, а у нади да ће се руска војна операција завршити у што краћем року, са што мање жртава, на обема странама, те да ће крај оружаних непријатељстава донети стабилност, правду и слободу свим њеним грађанима,

ми долепотписани изражавамо став да се приликом опредељивања о текућим дешавањима у обзир морају узети све чињенице и развој догађаја у дужем периоду. Такође, упозоравамо да хистерична реакција од стране низа европских држава, као и ЕУ и НАТО у целини, може изазвати драматичне последице и ствари учинити много горима, па је као таква апсолутно неприхватљива.

Коначно, још једном осуђујемо неразуман и недостајан потез српских власти у ОУН према Русији и према руском народу.

У Београду, 5. марта 2022.

1. Матија Бећковић, академик
2. Данило Н. Баста
3. проф. др Слободан Реметић, академик
4. проф. др Милош Ковић
5. проф. др Душан Пророковић
6. проф. др Часлав Д. Копривица
7. проф. др Синиша Атлагић
8. Ђуро Билбија, новинар публициста
9. Милана Бабић, публициста и књижевник
10. проф. др Синиша Боровић, генерал
11. проф. др Милан Брдар
12. проф. др Ђорђе Бубало
13. Александар Вујовић, новинар и публициста
14. проф. др Слободан Вујошевић
15. проф. др Игор Вуковић
16. Јово Вукелић, новинар
17. Маринко Вучинић, публициста
18. проф. др Јелена Гајић
19. др Стеван Гајић
20. проф. др Ирина Деретић
21. Споменка Деретић, новинар
22. др Владимир Димитријевић
23. др Драгана Дракулић-Пријма
24. проф. др Јован Б. Душанић
25. проф. др Александар Ђикић
26. Никола Н. Живковић, публициста
27. проф. др Обрад Зелић
28. доц др Новица Јанковић
29. др Слободан Јанковић
30. др Јован Јањић
31. др Бојан Јовановић
32. доцент др Милош Јовановић
33. Стефан Каргановић
34. проф. др Зоран Кинђић
35. др Снежана Кирин
36. Митар Ковач, генерал
37. Зоран Костић, пјесник
38. др Миодраг Кулић, теоријски физичар
39. проф. р Милан Лекић
40. проф. др Славољуб Лекић
41. проф. др Александар Липковски
42. Синиша Љепојевић, публициста
43. проф. Др Марко Маловић
44. проф. др Саво Марковић
45. Михаило Меденица, писац и публициста
46. др Александар Митић
47. проф.др Радомир Милашиновић
48. Никола Милованчев, публициста
49. Диана Милошевић, новинар
50. проф. др Слободан Орловић
51. Александар Павић, публициста
52. др Марко Пејковић
53. проф. др Срђан Перишић
54. проф. др Драгољуб Петровић
55. проф.др Милан Пршић
56. гпроф.др Радован Радиновић. генерал
57. мр Радојка Реметић
58. проф. др Митра Рељић
59. проф. др Слободан Рељић
60. ороф. др Бранислав Ристивојевић
61. проф. др Александар Седмак
62. проф. др Добривоје Станојевић
63. проф. др Миломир Степић
64. проф. др Рада Стијовић
65. проф. др Александар Терзић
66. проф. др Ратко Тошић
67. др Драган Хамовић
68. Јово Цвјетковић, издвач и публициста
69. проф. др Ђорђе С.Чантрак
70. проф др Зоран Чворовић
71. проф. др Срђан Шљукић
72. проф. др Марица Шљукић
73. проф. др Михаило Шћепановић
74. др Небојша Шулетић